POLITIČARI, LIFTOVI I MAJKE

POLITIČARI, LIFTOVI I MAJKE

Ove redove u produžetku naapisah ne bi li se oni koji se tu prepoznaju odgovornim podsjetili da i oni imaju MAJKU ili su je imali i možda ih sad grize savjest, ako je imaju, da za nju nisu učinili sve što su mogli dok je bila živa

 

Vrijeme je praznika, slavi se na sve strane. Milioni lijepih želja, čestitki i obećanja putuju signalima interneta,   raznih medija i uživo izrečeni. Rijeke novca se troše na poklone, poklončiće, na ukrašavanje ulica, kuća,  za novogodišnja i božićna drvca, paketiće, deda Mrazeve, na bankete, prijeme, na prekomjerno žderanje jela i pića... a toliko je gladnih u Svijetu, toliko je bolesnih, siromašnih , nemoćnih koji čekaju pomoć ...Znam nikad neće niti može biti idealnog, da svima bude potaman ali moglo bi biti makar MALO, MALO POŠTENIJE raspodjele. Za one koji imaju,uzimaju, zarađuju ili otimaju mnogo, svejedno to bi bila kap u moru koju ne bi osjetili a za  one koji nemaju, ne mogu, bez te tuđe pomoći, bilo bi to kao more, čak i više. Ili da barem  ovi što mogu i imaju  manje lažu ove druge. Ne budite im makar lažne nade svojim obećanjima koja nećete izvršiti a samo djelićem novca kojim se razbacujete a da ga niste vi zaradili i zaslužili MORALI  bi ste popraviti još dosta toga jer vas je za to narod i birao ali vi to sad ZLUPOTREBLJAVATE da ne kažem koju tzežu riječ.

Konkretan da budem, jer neki su se već umorili od čitanja  a ne kontaju „šta pisac hoće da kaže“, grad Srebrenica nema puno visokih zgrada. U pet-šest do rata su radili liftovi. Ratna nevolja natjera ljude da iz njih povade elektro motore i njima pokrenu mini centrale za malo struje u opkoljenom gradu. Tim liftovima osim novih elektromotora trebaju stakla na vratima, popravka elektroinstalacija i možda neke druge sitnice.Za ovih dvadeset i kusur godina od rata kroz Srebrenicu prodefilovalo je bezbroj vladinih i nevladinih organizacija, donatora i raznih drugih dobronamjernih ili onih drugih koji potrošiše milione maraka na obnove svega i svačega, materijalnog i nematerijalnog. Promijeniše se brojne garnitue lokalne vlasti,  mnogi obećaše i redom slagaše. Ni u jednoj stambenoj zgradi ni jedan lift do danas nije popravljen iako za to treba puno, puno manje para nego što su npr samo u prošloj godini koštale „greške“ projektanata na nekim radovima.

Moram sad biti još konkretniji pa i ličan jer kažu da svaklog njegova bol najviše boli. Ovo na slici je moja majka. Rođena je 1932 godine što znači da joj je 86 godina. Narušenog je zdravlja, teško hoda ali hvala Bogu još uvijek se kreće po stanu i radi veliki dio poslova u domaćinstvu. Zbog slabog srca, astme, visokog pritiska i bolesne noge ne može da silazi niti da se penje stepenicma tako da više od 7 godina nije svojom nogom kročila na zemlju. Sedam godina je u „kućnom pritvoru“ u stanu na osmom spratu. Na taj kućni pritvor bez krivice i suda osudili su je ti što obećaše pa slagaše i liftove ne popraviše...

 Sprat niže u istom ulazu je još teži slučaj. Nepokretna žena bez ikog svog, bivša zaposlenica u opštinskoj administraciji. Ona ne može ni do ljekara. Nisam se bavio istraživanjem ali sam siguran da od ovih pet-šest liftova uveliko zavisi „sloboda kretanja „ i još što, šta velikog broja starih, iznemoglih i bolesnih ljudi koji žive u tih nekoliko zgrada.

U istom ulazu u zgradi na Panađurištu je i visoki funkcioener lokalne vlasti. Mlad je pa mu lift i ne treba a nije  mu ni stan previše visoko. Dok nije došao na funkciju, valjda sakupljajući političke poene, bio je počeo prikuplajati pare od stanara kao učešće da se lift popravi. Kako dobi funkciju pare im je vratio jer kao „to nedovoljno para a i tako će to sad opština uraditi, ima para“. Obećaše  još i neki drugi, takođe visoko vrednovani ljudi u političkoj hijerarhiji naše opštine.

Ovo pišem ne da tim i drugim nadležnim, „Bože sačuvaj“, kažem da lažu, jer možda  su zaboravili ili im nije doteklo para u ovoj godini. Pišem im ovo jer možda i oni imaju MAJKU ili su je imali i možda ih grize savjest, ako je imaju, da za nju nisu učinili sve što su mogli dok je bila živa.  

Marinko Sekulić Kokeza